[ Pobierz całość w formacie PDF ]
kevæe i jurca zelenim poljem, progoneæi plavu loptu koja je skakutala nizbrdo.
U zvuku koji mu beae zapljusnuo uai bilo je neèeg nalik na pozdrav, prizvuka
koji mu je uvek nedostajao.
"Ta maaka", reèe on, "zove nas."
Beae je privukao njihov razgovor. `ibo je veæ bila spremna, prateæi brzu
priliku koja je ~urila kroz lavirint polica, niaaneæi malo ispred nje kako bi
mogla da puca istog èasa kad zatreba. Kilin joj stavi ruku na rame. "Ne.
Mislim da je u redu. Ima tu neèeg..."
Lajanje se povisi, pa iznenada prestade.
Jasno se zaèu topao, mek ~enski glas. "Ljudska rasa! Oseæam vaa miris.
Tako davno ga nije bilo!"
"Ne mièi se", dobaci Sekira.
"Èuti ljudski glas znaèi pokoriti se", nastavi maaka odnekud izmeðu
polica. "Upotrebila sam ispravan doziv, zar ne?"
"Jesi", odgovori Kilin, èkiljeæi kroz polumrak i udaljena svetla. Maaka
je imala èeliènu ko~u punu rupa, aavova i ogrebotina. Iznoaena jakna bila joj
je proaarana istopljenim prugama, krivuljama, odavno otkinutim zakrpama,
rupama i grubim o~iljcima. Na Arturov nagovor, Kilin dodade:
"Dobra kuca."
"Vuf! Vuf!...Ja... pa, znate, nisam zaista pas."
"Pretpostavili smo", mirno primeti `ibo.
%7Å„enski glas maake je dopirao iz drevnog akustiènog zvuènika prièvraæenog
taèno izmeðu dva optièka senzora. Svetlucala su, zagledana pravo u Kilina koji
je prilazio. `ibo i Sekira behu ostali sa strane, i dalje na oprezu. `ibo je
za trenutak delovala odsutno; mora da se savetovala sa svojim Aspektima. Kilin
ugleda Cerma Sporaæa kako se pojavljuje iza maake, kezeæi se od oduaevljenja
ato æe je razneti. On podi~e ruku da ga upozori.
"Lajanje je samo sredstvo za privlaèenje pa~nje." Maaka je sada imala
potpuno telesan i zvuèan glas, i Kilin se upita da li su psi umeli da govore.
Naravno da nisu! Pas je bio ~ivotinja koja je odavno poèela da ljude
posmatra kao, pa, neku vrstu bogova. Èuvali su druge ~ivotinje, slu~ili kao
stra~ari... Ah! Sad mi je jasno! Ovo je originalna maaina, delo ljudskih ruku.
Ili, barem, sadr~i elemente nekog mehanizma kojeg su svakako naèinili ljudi.
Ljudi... pravili maake? Kilin se zbuni. Ta zamisao bila mu je èudna, kao
i izjava da su ljudi naèinili onu zgradu, Tad~ Mahal, na koju behu naiali.
"I to si i uradila", primeti `ibo.
"Reèeno mi je da koristim taj metod radi uspostavljanja kontakta. Da se
razlikujem od neprijateljskih maaki." Maaina je oduaevljeno strugala svojim
antenama po grubom cementnom podu. Njen grleni alt odzvanjao je od oseæanja.
Poato viae nije mogla da se uzdr~i, priala je na dohvat ruke Kilinu. "Koliko
je vremena proalo!" uzviknu ona.
Kilin se tr~e. "Koliko... koliko dugo?"
"Ne znam. Moje unutraanje odbrojavanje vremena odavno je preureðeno, u
skladu sa nad-umom ovih fabrika. Nadam se da shvatate da nikad ne bih radila
za ova stvorenja - da sam samo mogla da im pobegnem. Bila sam potpuno odana
ljudskim naèelima."
Sekira im priðe i maaina ga je primeti. "Oh, joa jedan èovek! Tako ih je
mnogo joa ~ivih. Vuf!" U glasu joj se oseti prizvuk èuðenja.
Ova maaina upadljivo i lièi na psa. Sluaaj samo tu odanost. Mora da
sadr~i seæanja psa prenesena u vreme procvata poèetne ekspedicije. Kakvo
drevno blago...
"`ta ~elia?" upita je Sekira.
"Ja... samo sam htela da vam slu~im, gospodine." Svaka reè odzvanjala je
od tuge.
"Kako?"
"Ja... morate shvatiti, bila sam dobar sluga. Sve ovo vreme. Dr~ala sam
svoja uputstva pohranjena, tamo gde nad-um nije mogao da ih naðe."
Sekira se namrati. "Ti radia ovde?"
"Da, gospodine! Cene me zbog sposobnosti da vuèem, popravljam i nalazim
izgubljene predmete iz opateg inventara." Èe~njivo je skakutala okolo, kao da
~eli da lizne Sekirinu ruku. "Osim toga, ja..."
"Umukni", dobaci joj Sekira s oèitim zadovoljstvom. "`ta mo~ea da uradia
za nas?"
"Pa, gospodine, mogu da obavljam sve zadatke na koje sam obièno
rasporeðivana. Ali, ima... ima... ima..."
Uhvaæena je u komandnu petlju. Mora da postoje podaci koje sme da iznese
samo ako joj damo pravu aifru, asocijativnu ili brojèanu.
"Umukni", oatro dobaci Sekira.
Maaka naglo prestade da muca. "Straano mi je ~ao zbog toga. Vuf! Izgleda
da imam..."
[ Pobierz całość w formacie PDF ]